Lekcija 4. Post-istina i informacioni poremećaj

Uvod

Danas su mediji i internet preplavljeni ogromnim količinama informacija, koje često uključuju i značajnu količinu lažnog sadržaja. Ovo preopterećenje informacijama dodatno otežava pojedincima da razlikuju šta je istinito, a šta lažno.

Posledice široko rasprostranjenih dezinformacija mogu biti značajne. Ako znatan deo populacije veruje u činjenično netačna uverenja, to može dovesti do toga da dezinformacije budu osnova političkih i društvenih odluka koje potkopavaju opštu dobrobit zajednice. Tako, recimo, ako većina ljudi poveruje u to da je Zemlja ravna ploča, moguće je da če oni uticati na to da se izmene osnove obrazovanja dece u školama. Ili, ako većina ljudi veruje da bolesti u osnovi dolaze od farmaceutskog lobija, obavezna vakcinacija dece protiv dečije paralize i drugih bolesti može biti ukinuta. Ove dinamike naglašavaju ključnu važnost tačnih informacija u oblikovanju kako kolektivne politike, tako i individualnih izbora.

Kako bismo se efikasno borili protiv dezinformacija i lažnih vesti, neophodno je razumeti nekoliko ključnih koncepata. To uključuje razumevanje mehanizama kroz koje ljudi stiču informacije i razvijaju svoje mišljenje i uverenja. Takođe, važno je analizirati kako se takve lažne informacije stvaraju, šire i zašto su efikasne.

Post-istina

Ljudi sve više veruju informacijama koje im se, prosto, dopadaju ili odgovaraju njihovim osećanjima i ličnim uverenjima, umesto da traže i prihvataju informacije koje se smatraju činjeničnim i objektivnim. Post-istina se definiše kao odnos ili označavanje okolnosti u kojima su objektivne činjenice manje uticajne u oblikovanju javnog mnjenja od pozivanja na emocije i lična uverenja.
Politika post-istine razvija se u polarizovanom okruženju, gde je "ideja istine već podeljena na pojmove moje istine naspram tvoje istine". Lažne vesti dodatno pojačavaju polarizaciju, uzrokuju korupciju i narušavaju "tkivo demokratije". Drugim rečima, postojeće političke i društvene polarizacije se pojačavaju kroz lažne vesti.

Informacioni poremećaj

Pojam "lažne vesti" ne obuhvata puni spektar obmanjujućeg sadržaja, jer neki takvi sadržaji nisu nužno lažni. Kako bi se prevazišlo ovo ograničenje, uveden je koncept "informacionog poremećaja", koji odražava složen fenomen koji obuhvata različite oblike obmane i posledica ovakvih netačnih informacija. Postoji blaže informaciono „zagađenje“, koje je relativno bezopasno, i znatnije informaciono „zagađenje“, koje je duboko obmanjujuće. Informacioni poremećaj se obično klasifikuje u tri kategorije.

1. Dezinformacije: Dezinformacije su sadržaji koji su namerno lažni i deljeni kako bi naneli štetu. Primeri uključuju fabrikovane ili manipulirane/veštačke audio-vizuelne sadržaje, teorije zavere ili glasine.
   
   

   Primer: Tokom predsedničkih izbora u Francuskoj 2017. godine, na društvenim mrežama se proširila glasina da francuski predsednik Emanuel Makron ima tajni ofšor račun na Bahamima. Dokumenti koji su kružili na internetu, kao što je ugovor sa bankom (uključujući Makronov potpis i kontakt informacije banke), dokazano su bili fabrikovani. Cilj je bio da se francuski birači odvrate od glasanja za Makrona.

   U poslednje tri godine, brojne dezinformacije su se širile o ratu u Ukrajini. Članak Snopes-a UKRAINE: New Crisis, Grimly Familiar Disinformation Trends razotkriva brojne zloupotrebe prethodnih video zapise koji su navodno iz Ukrajine, uvredljive mimove i teorije zavere koje šire strah kao dezinformacije.

2. Misinformacije: Ovo se dešava kada se lažne informacije dele, ali bez namere da se nanese šteta. Kada dezinformaciju podeli osoba koja ne shvata da je taj podatak lažan ili obmanjujući, ona postaje misinformacija. Ovo uključuje netačne opise slika, datume, statistike, prevode.
   

   Primer: Godine 2017, tri francuska policajca i turista su upucani od strane ISIS teroriste. Dan nakon nesrećnog događaja, video koji je objavio Paul Golding, vođa ekstremno desničarske britanske političke organizacije, tvrdio je da londonski muslimani slave teroristički napad. U stvarnosti, video je originalno objavljen na YouTube-u 2009. godine i prikazivao je grupu Pakistanaca kako slave pobedu Pakistana u kriket utakmici.

3. Malinformacije obuhvataju deljenje istinitih informacija kako bi se nanela šteta, često premeštanjem informacija koje bi trebalo da ostanu privatne u javnu sferu ili zlonamernim iskrivljavanjem istinitih informacija, kao što su kontekst, datum ili vreme.

Primer: Godine 2016., hakovan je nalog e-pošte Džona Podeste, predsednika predizborne kampanje Hilari Klinton, i njegove e-poruke su objavljene putem Wikileaksa. Podesta je odbio da potvrdi ili opovrgne autentičnost e-poruka. Istraga američkih obaveštajnih agencija pokazala je da nije bilo očiglednih falsifikata. Većina e-poruka je odražavala uobičajenu komunikaciju u kampanji, ali curenje je osvetlilo unutrašnje funkcionisanje predizborne kampanje.

Vrste informacionog poremećaja

Manipulisan sadržaj

Ovo je slučaj kada se autentičan sadržaj neovlašćeno menja ili falsifikuje na neki način radi obmane.

Primer: Učenica Ema Gonzalez i troje njenih vršnjaka koji su preživeli pucnjavu u školi na Floridi fotografisani su za naslovnicu časopisa Teen Vogue, a časopis je napravio video u kome Gonzalez cepa metu za gađanje na pola. Ovaj video je izmenjen tako da izgleda kao da Gonzalez cepa Ustav SAD na pola.

Fabrikovan sadržaj

Ova kategorija opisuje sadržaj koji nema činjeničnu osnovu i potpuno je izmišljen.

Primer: Godine 2012, video objavljen na YouTube-u od strane MrNuclearCat prikazuje orla kako se spušta, grabi bebu sa zemlje, a zatim ga ispušta nekoliko sekundi kasnije. Video su kreirala tri studenta montrealske dizajnerske škole kao deo zadatka za čas kako bi stvorili sadržaj koji bi uspešno prevario gledaoce. 

Deepfakes

Fabrikovan sadržaj koji se koristi za izradu video i audio zapisa, stvarajući uverljive, ali lažne prikaze ljudi.

Obmanjujući sadržaj

Autentične informacije predstavljene van konteksta. Može se pojaviti u mnogim oblicima, kao što je odabir delimičnog segmenta citata kako bi se podržalo određeno gledište ili stvaranje statistika koje podržavaju određenu tvrdnju.

Primer: Tvrdnje da je UNESCO uklonio rodno mesto Isusa sa svoje liste svetske baštine izostavljaju kontekst da je mesto samo uklonjeno sa liste "ugroženih" zbog toga što je restauracijom status tog mesta popravljen. 

Lažan kontekst

Sadržaj koji je autentičan, ali je preinačen i deljen sa lažnim kontekstualnim informacijama.

Primer: Godine 2019., slike smeća u Hajd parku pogrešno su povezane sa protestima protiv globalnog zagrevanja, iako događaj nije imao nikakve veze sa protestima. 

Lažna povezanost

To je tehnika nazvana clickbait, koja se koristi za privlačenje pažnje i povećanje klikova kroz prilično obmanjujuće i senzacionalističke naslove, vizuelne sadržaje ili opise.

Primer: Tvrdnje o "kućama za £1 u Italiji" često izostavljaju značajne troškove renoviranja (obavezne), dovodeći u zabludu potencijalne kupce.

„Zavodljivi“ sadržaj

Ova kategorija opisuje imitaciju autentičnih izvora. Na primer, koristi se logo poznatog brenda ili ime uz lažan sadržaj.

Primer: Imitatorski veb-sajt koji oponaša belgijske novine Le Soir lažno je tvrdio da je Makronova kampanja finansirana od strane Saudijske Arabije, šireći dezinformacije tokom francuskih izbora 2017. godine.

Teorije zavere

Teorije zavere pokušavaju da objasne značajne događaje i okolnosti kao zlonamerne postupke tajnih i moćnih ljudi i grupa.

Primer: Neutemeljene tvrdnje o poreklu COVID-19 iz kineske laboratorije opstale su uprkos naučnim dokazima koji ih opovrgavaju ili, svakako, dovode u sumnju. 

Satira i parodija

Uglavnom, satira i parodija vesti nisu uključene u tipologiju informacionog poremećaja jer nemaju nameru da obmanu ili nanesu štetu. Međutim, one imaju potencijal da prevare ljude. Kada se dele i zatim ponovo šeruju, originalni kontekst sadržaja može se izgubiti.

Primer: Parodijski članak koji je 2012. godine proglasio Kim Jong-Una za "Najseksipilnijeg čoveka na svetu" neki mediji pogrešno su shvatili kao istinit.

Prevazilaženje informacionog poremećaja

Snalaženje u dezinformacijama zahteva veštine kritičkog razmišljanja, a borba protiv informacionog poremećaja zahteva višestruki pristup:

• Obrazovanje: Promovisanje medijske pismenosti kako bi se pomoglo učenicima da kritički pristupe i procenjuju sadržaj.
• Regulacija: Različite platforme treba da sprovedu mere koje smanjuju širenje dezinformacija.
• Tehnologija: Razvoj alata za otkrivanje i označavanje fabrikovanog sadržaja.
  
  

Zaključak

Informacioni poremećaj predstavlja značajan izazov u digitalnom dobu. Razumevanjem njegovih vrsta i mehanizama, pojedinci mogu postati svesniji i smanjiti štetu koju takav lažan sadržaj može naneti. Stoga, kako se svi svakodnevno suočavamo sa ovim pitanjima, važno je negovati kritičko razmišljanje i medijsku pismenost.