Lekcija 8. AI generisane slike i video zapisi

Uvod

Poslednjih godina, veštačka inteligencija (AI) ostvarila je ogroman napredak u oblasti kreiranja vizuelnog sadržaja. Slike i video snimci koje generiše AI postaju sve sofisticiraniji, brišući granice između sadržaja koji su kreirali ljudi i onog koji je stvorila mašina. Do danas, neke AI-generisane slike osvojile su velika fotografska takmičenja, lažni politički AI video koji je Ilon Mask podelio imao je preko 130 miliona pregleda, a AI može oponašati nečiji glas, poput Skarlet Džohenson, ili čak kreirati video snimke radi prevare. Ova lekcija objašnjava proces iza generisanja AI slika i video snimaka, navodi zapažene primere ove tehnologije i razmatra neke metode za razlikovanje između autentičnog i AI-generisanog sadržaja. 

Primeri AI-generisanog vizuelnog sadržaja

Evo četiri zapažena slučaja lažnih AI slika i video snimaka, zajedno sa linkovima na članke koji ih analiziraju:

AI generisana fotografija “Pseudomnesia: The Electrician” koja je pobedila na Sony World Photography Competition.

1. Deepfake TikTok video snimci Toma Kruza (2021)
   Serija video snimaka pojavila se na TikTok-u sa hiperrealističnim deepfake-om glumca Toma Kruza. Ovi snimci su pokazali napredno stanje deepfake tehnologije i izazvali zabrinutost zbog njene potencijalne zloupotrebe.
2. Veb-sajt „This Person Does Not Exist“
   Iako ne razmatra pojedinačne slučajeve, ovaj sajt generiše novo AI-kreirano lice svaki put kada osvežite stranicu, demonstrirajući kako AI može kreirati veoma realistične slike ljudi koji zapravo ne postoje.
3. AI-generisana umetnost osvaja takmičenje (2022)
   AI-generisano umetničko delo osvojilo je prvo mesto na takmičenju likovnih umetnosti na sajmu u Koloradu, što je pokrenulo debatu o prirodi umetnosti i kreativnosti u doba AI.
4. Lažni video Kamale Haris (2024)
   Sredinom 2024. godine, pojavio se lažni, AI-kreiran video koji navodno predstavlja zvaničan promotivni video izborne kampanje kandidatkinje za predsednicu SAD-a Kamale Harris. Objava ovog video od strane Ilona Maska dovela je do 130 miliona pregleda, ali Mask izvorno nije jasno naveo da je u pitanju lažni video.

Ovi slučajevi pokazuju širok uticaj AI-generisanih slika i video snimaka u različitim oblastima, od zabave i umetnosti do novinarstva i politike. Oni naglašavaju važnost razvijanja jakih metoda za otkrivanje AI-generisanog sadržaja i razmatranje etičkih implikacija ove tehnologije. Takođe pokazuju potencijal za korišćenje ove tehnologije za dezinformacije ili manipulaciju u političkom diskursu.

Razotkrivanje AI-generisanog sadržaja

Kako AI-generisani sadržaj postaje sve prisutniji, ključno je razviti veštine za prepoznavanje sintetičkih medija. Evo nekih elemenata koje treba proveriti:

1. Nedoslednosti u detaljima:
   
   • Tražite nepravilnosti u crtama lica, poput asimetričnih očiju ili čudno oblikovanih zuba.
   • Proverite nedoslednosti u pozadini ili osvetljenju koje ne prate prirodne fizičke zakonitosti.
2. Analiza metapodataka:
   

   • Ispitajte metapodatke slike ili video snimka radi informacija o poreklu i istoriji izmena.

3. Alati za digitalnu forenziku:
   
   • Koristite specijalizovani softver dizajniran za otkrivanje manipulisanog ili AI-generisanog sadržaja.
4. Kontekstualna analiza:
   
   • Razmotrite izvor i kontekst sadržaja. Da li je iz pouzdanog izvora? Da li se slaže sa poznatim činjenicama?
5. AI modeli za detekciju:
   
   • Koristite AI alate specijalno obučene za prepoznavanje AI-generisanog sadržaja.
     
     

Ilustracija

Fotografija ispod je AI-kreirana slika Džordža Klunija i Volfganga Amadeusa Mocarta kako navodno zajedno piju milkšejk od vanile u dvorcu Schönbrunn u Beču. Ispod je takođe link na lažni YouTube video o istom „događaju“. Oba su AI-kreirani sadržaji u edukativne svrhe, kao ilustracija kreativnih sposobnosti AI. Kluni i Mocart se, naravno, nikada nisu sreli, pošto je Mocart (1757–1791) umro 170 godina pre Klunijevog rođenja (1961)!

Vodeći AI alati

1. DALL-E 2 

   od OpenAI – Poznat po kreiranju veoma detaljnih i kreativnih slika na osnovu tekstualnih opisa.

2. Midjourney – Stekao popularnost zbog svojih umetničkih prikaza i sposobnosti kreiranja slika u različitim stilovima.
   
   
3. Stable Diffusion – Open-source model koji je demokratizovao generisanje AI slika.
   
   
4. This Person Does Not Exist 

   – Sajt koji prikazuje AI-generisana lica koja se ne razlikuju od stvarnih fotografija.

5. DeepFake Videos 

   – Iako ne postoji jedinstveni izvor, termin "deepfake" postao je široko poznat. Poznat primer je deepfake video Toma Cruiza na TikTok-u. 

Imajte na umu da se oblast AI-generisanog sadržaja brzo razvija, tako da se stalno pojavljuju novi i napredniji primeri. Uvek je dobro proveriti najnovije izvore za najnovija dostignuća u ovoj oblasti.

Etička razmatranja i buduće implikacije

Porast AI-generisanog sadržaja postavlja važna etička pitanja:
●  Autorska prava i vlasništvo: Ko poseduje prava na AI-generisani sadržaj?
●  Dezinformacije: Kako sprečiti širenje lažnih vesti i manipulisanih medija?
●  Pitanja privatnosti: Koje su implikacije kreiranja realističnih slika ili video snimaka stvarnih ljudi bez njihovog pristanka?
●  Uticaj na kreativnu industriju: Kako će AI-generisani sadržaj uticati na umetnike, fotografe i druge kreativne profesionalce?

Kako tehnologija nastavlja da napreduje, verovatno je da će AI-generisani sadržaj postati još sofisticiraniji i rašireniji. Ovo naglašava važnost razvijanja veština kritičkog razmišljanja i korišćenja tehnoloških alata za snalaženje u sve složenijem digitalnom okruženju.

Zaključak

AI-generisane slike i video snimci predstavljaju fascinantan spoj tehnologije i kreativnosti. Iako nude uzbudljive mogućnosti za umetnost, zabavu i inovacije, oni takođe predstavljaju izazove u pogledu autentičnosti i etičke upotrebe. Razumevanjem načina na koji se ovaj sadržaj kreira i učenjem kritičke evaluacije digitalnih medija, možemo bolje ceniti sposobnosti AI, istovremeno ostajući oprezni prema njenoj potencijalnoj zloupotrebi.