Lekcija 14. Analiziranje novinskih članaka

Uvod

Danas su ljudi okruženi mnoštvom vesti, koje su povezane sa različitim temama koje ih zanimaju. Međutim, veoma je važno, posebno kada su u pitanju osetljive teme, biti u stanju da se te vesti pročitaju i pravilno razumeju. U tu svrhu, neophodno je da ljudi poseduju veštine za prepoznavanje tačnosti i relevantnosti izvora i teksta, kao i za kritičko čitanje i analizu sadržaja članka. Ove veštine su neophodne jer je obrada informacija osnova za dalje postupke ljudi, posebno kada su u pitanju teme o kojima čitaju.

Kada govorimo o kritičkom čitanju, ono se može definisati kao „aktivan način čitanja. To je dublji i složeniji angažman sa tekstom. Kritičko čitanje je proces analiziranja, tumačenja i, ponekad, evaluacije. Kada čitamo kritički, koristimo svoje veštine kritičkog mišljenja kako bismo doveli u pitanje i tekst i naše vlastito čitanje istog.” (Duncan)

U tu svrhu, važno je razmotriti kako je strukturisan novinski članak; koji je izvor koji deli taj novinski članak; šta je od podeljenih informacija relevantno i potvrđeno, a šta je nečije mišljenje.

Stoga, ovaj odeljak pruža kratke informacije o strukturi novinskog članka, elementima članka, relevantnosti izvora i dokaza, kao i razlikovanju između mišljenja i činjenica.

Struktura i elementi novinskog članka

Postoje različite strukture koja se mogu koristiti za koncipiranje i pisanje relevantnog i sveobuhvatnog novinskog članka.

Međutim, danas je najčešća i najpoznatija struktura novinskih članaka takozvana „obrnuta piramida”, koja predstavlja kompoziciju vesti tako da se najpre iznose najvažnije, a zatim manje važne informacije (vidi University of Hull 2024; Telg & Lundy 2015.)

Ova struktura se uglavnom koristi kako bi se prvo privukla pažnja i fokus čitaoca, a zatim kontinuirano pružale dodatne informacije koje će razjasniti ceo tekst vesti.

Obrnuta piramida struktura vesti se objašnjava na sledeći način:

• Počinje glavnim paragrafom koji je poznat kao lead ili lid. Ovaj pasus je kratak i sadrži najvažnije informacije o vesti i glavni smisao priče;
  
  
• Sledeća je sekundarna informacija. Ova informacija uključuje dalji opis lid paragrafa sa dodatnim informacijama i drugim relevantnim podacima;
  
  
• Naredni deo piramide sadrži pozadinu priče. Ovde su obuhvaćene sve stvari i događaji koji vode do glavne tačke/događaja vesti;
  
  
• Kao poslednji deo su dodatne informacije. To su sve informacije koje dodatno pojašnjavaju glavnu priču i koje ranije nisu bile objašnjene.

Svi gorepomenuti delovi obrnute piramide takođe sadrže nekoliko elemenata na koje moraju odgovoriti.

Naime, ova struktura za pisanje vesti mora odgovoriti na „5+1” pitanje.

To su zapravo različita pitanja kroz koja novinski članak mora pružiti odgovore koji će dati sveobuhvatne informacije u vezi sa temom/događajem.

Ko? Šta? Kada? Gde? Zašto?, kao i: Kako?

Neki od autora koji rade na ovim pitanjima smatraju da u lid delu piramide treba ponuditi najvažnije informacije u vezi sa člankom, a zatim ih dalje dopunjavati dodavanjem sekundarnih informacija.

Sve u svemu, novinski članak, kako bi bio relevantan, mora pratiti specifičnu strukturu prezentovanja informacija, ističući najvažnije informacije na početku i dodajući sve relevantne izvore koji bi trebalo da slede. Ove činjenice koje slede su veoma važne i doprinose kritičkom čitanju čitalaca, nudeći im činjenice koje će im služiti za dalje razmatranje podataka prezentovanih u novinskom članku.

Evaluacija izvora i dokaza

Lažne vesti postaju sve učestalije u današnje vreme, pa je nužno kritički čitati kako bi se izbeglo širenje takvih informacija ili delovanje na osnovu njih. Stoga je ključna sposobnost prepoznavanja relevantnih izvora dokaza.

Jedan od načina kako otkriti i evaluirati pravi izvor i dokaz je SIFT mehanizam, koji je kreirao Mike Caufield.

SIFT je skraćenica za:

Stop - Stani/zaustavi se

Investigate the Source - Ispitaj izvor

Find better coverage - Pronađi bolji izvor

                    Trace claims, quotes and media to the original context -

Isprati tvrdnje, citate i medije do izvornog, početnog konteksta u kom su se javile.

Prateći SIFT, cilj je omogućiti čitaocu da preispita izvor iz kog dobija informacije; da razmotri koliko je izvor relevantan i da li čitalac može verovati tom izvoru ili ne; da bude u stanju da traži druge izvore koji pokrivaju istu vest i da analizira u kojoj su meri predstavljene informacije u skladu sa stvarnim okruženjem i tačnošću originalnih podataka.

Razlikovanje između vesti i mišljenja

Iz gorepomenute strukture novinskog članka i interpretacije dokaza vidljivo je da kada govorimo o razlici između vesti i mišljenja, zapravo pravimo razliku između činjenica i mišljenja.

Vesti su bazirane na činjenicama koje mogu biti proverene i potvrđene kao tačne, što nije slučaj sa mišljenjima. Mišljenja su definisana kao lični stavovi, pogledi i sudovi autora koji piše određeni tekst u vezi sa temom koja je obrađena unutar teksta. Za razliku od mišljenja/stava, vesti se smatraju činjeničnim jer njihovi dokazi imaju proverene podatke koji „odgovaraju na pitanja ko, šta, gde, kada, zašto i kako” (vidi Izen 2021).

Razlikovanje između vesti (činjenica) i mišljenja je ključno za izgradnju kritičkog čitanja i pomaže čitaocima da bolje razumeju stvarni kontekst tema o kojima čitaju. Pored toga, ova razlika pomaže čitaocu da preispita izložena mišljenja i ne uzima ih kao apsolutnu istinu.